Bakonja fra-Brne: njegovo đakovanje i postrigŠtampano u Drž. štampariji Kraljevine Srbije, 1893 - Broj stranica: 259 |
Ostala izdanja - Prikaži sve
Uobičajeni izrazi i fraze
Ајде Ба Бакоња Балеган бија бијаху бијаше бјеху бјеше Бог брате Брне Брну Бујас Букар вас вели већ ви видје викну више воде Вра врата вријеме Вртиреп га гвардијан гдје главу година Грго Дакле дан дана двије ди дите добро дође докле доша други Дувало Дундак ђакон ђаци запита Зар зашта зна знаш иза изађе има их јево једва једнога Јето јопет кнез коме коњ коња коњушар Кушмељ липо људи Ма мало манастир Маша ме међу млинар могао може мој му Најзад нас Наћвар него нема неће ни није нисам ништа њега њеки њеколико њему њешто њим њима њих одма он онда они опет Осињача отиде очи пак пет пита Послије поче Пошто први пред прије пут пута рече руке руку сад све сви своје Срдар Стипан стриц сунце Тада тако Тетка ти тијем тога три триба ће ћеш ћу Фра Фра-Брне Фра-Тетка фратар Фратри циркулар цркву Чагљина човик Шкељо
Popularni odlomci
Stranica 22 - Виру му његову, да је учија, каква би то глава била! - Ја сам му мало коју рич разумија! - А ја баш ништа! И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, - - јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба
Stranica 230 - одлетје. Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се. Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјеНање које не бјеше горчина, али се њој примицаше. И у један мах учинише му се ништави сви...
Stranica 206 - Сељак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може. Брне поче тако чинити. Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноЬи надуо као тенац.
Stranica 167 - подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која во!)аше два коња на појило. Обоје се збунише. Она стаде, докле он про!)е, а он устави вранца. — Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијуНи се, али га не погледа. - Молим те, Јело, овај.... како би мога да се
Stranica 64 - и чешка га по плеЬима. То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеНе уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове. А ако. Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека
Stranica 17 - Бакоња је мислио, како је лијепо бити Фратром! Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана! Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!
Stranica 198 - Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држеЬи се за коноп. Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и
Stranica 38 - Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац?
Stranica 82 - десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака. На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију. Беневреци му панули
Stranica 21 - и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша