Bakonja fra-Brne: njegovo đakovanje i postrig

Naslovnica
Štampano u Drž. štampariji Kraljevine Srbije, 1893 - Broj stranica: 259
 

Odabrane stranice

Ostala izdanja - Prikaži sve

Uobičajeni izrazi i fraze

Popularni odlomci

Stranica 22 - Виру му његову, да је учија, каква би то глава била! - Ја сам му мало коју рич разумија! - А ја баш ништа! И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, - - јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку, или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба
Stranica 230 - одлетје. Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се. Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјеНање које не бјеше горчина, али се њој примицаше. И у један мах учинише му се ништави сви...
Stranica 206 - Сељак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може. Брне поче тако чинити. Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноЬи надуо као тенац.
Stranica 167 - подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која во!)аше два коња на појило. Обоје се збунише. Она стаде, докле он про!)е, а он устави вранца. — Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијуНи се, али га не погледа. - Молим те, Јело, овај.... како би мога да се
Stranica 64 - и чешка га по плеЬима. То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеНе уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове. А ако. Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека
Stranica 17 - Бакоња је мислио, како је лијепо бити Фратром! Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана! Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!
Stranica 198 - Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држеЬи се за коноп. Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и
Stranica 38 - Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац?
Stranica 82 - десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака. На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију. Беневреци му панули
Stranica 21 - и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша

Bibliografski podaci