òo, ùu; n. p. dán, méso, pír, bóg, zúb (= dầan, mềeso, plir, boog, zùub). Pazi 1. Oštri-je naglasak dvoje vèrste, t. j. ili izvorni, koji-je već u čakavskom oštar: dár, bóg, tábor, súnce, glávu itd.; ili noviji, strogo hèrvatski, koji-je iz čakavskoga zavinutoga po težnji za uzmakom nastao: bán itd. (§. 40. b), kráj, píšem, od: bân, krâj, pîšem. (§. 40, c). Pazi 2. U izgovoru (izvornoga i novijega oštroga) neopažuje-se razluka; ali u slaganju rěčih izvorni skače kao jaki na proklitiku (§. 47; 51) s čakavskim jednako, a noviji kao slabi. Švaki-bo čakavski zavinuti naglasak uzmakne u štokavskom najprije za pol slovke natrag, i tim postane oštar u istoj slovci, pak onda tekar skoči još za slovku òd kraja kao slab težak, ako ima kamo. Prisp. §. 51. Pazi 3. Ovaj naglasak je dobro poznat ù drugih živućih jezicih (n. p. němačkom i talijanskom), u kojih-se prave duge a naglašene slovke najvećma ovako izgovaraju, makar kako-se pisale: stato, Staat, Sohn, dieß, (státo, štát, són, dís). 2. Zavînuti (^) za one duge slovke, u kojih udarac glasa stoji nà drugoj polovici slovke, dakle: â, ê, î, ô, û, aà, eè, îì, oò, uù; n. p. glâva, pêta, vîno, Bôžo, rûka, rièka, (čitaj: glaàva, peèta, viìno, Boòžo, ruùka). Pazi 1. Ovi-su dakle naglasci (oštri i zavinuti) udaljeni jedan òd drugoga za pol slovke: glávu glâva glaavu glaàva. = Pazi 2. Ukupno su dakle četiri naglaska; dva za kratke, à dva za duge slovke. U čakavskom su samo 3, jer neima slaboga težkoga. Pazi 3. Svi znaci glasa imaju neposrědnu službu; da pokažuju, na koju slovku jači glas pada. Nu buduć da već ù gèrčkom i latinskom zavinuti samo nà dugoj slovci stati more: znači-jim on posredno i količinu (t. j. dužinu slovke), pa tako i ù nas. Oštri može stati u Gèrkah i Làtīnah nà dugoj i nà kratkoj slovci, s čega-se pò njem količina ù njih nemože poznati: nu mì-smo u hèrvatskom i ovaj uzeli samo zà duge slovke, dakle nam ì on znači posrědno dužinu. — Težki napokon, koji u gèrčkom valja kao něšto slabiji oštri u poslednjih (dugih i kratkih) slovkah, ostanam samo za kratke slovke. Nam čine dakle svi znaci glasa dvostruku : neposrědnu i posrědnu službu. Pazi 4. Vuk je Karadžić u svom rěčniku proměnio ova dva duga naglaska (oštri i zavinuti) proti starijem običaju, t.j. oštri znak (') uze za zavinuti glas, a zavinuti znak (^) za oštri glas. Budući slovo è previsòko (sbog onoga bilěga nàd njim), §.34. nemože-se više drugi znak (ni količine ni naglaska) nadanj metnuti. Zato kad hoće tko, da-mu (n. p. ù slovnici ili rěčniku) pokaže ili količinu ili naglasak, ima-ga razrěšiti, ako-je、 dugo, na ie, a ako kratko, na je, pak onda-se i naglasak dá metnuti, i to ako-bi morao biti na slovci ie oštar, metne-se jak težki na ì (§. 33, 1); ako pak zavinuti, metne-se slab težki na è (koje-je u obih slučajih dùžē neg i); n. p. nomin. §. 35. §. 36. §. 37. §. 38. diète, voc. diete! A na kratku slovku je, metne-se lahko naglasak (jak ili slab težki) na e: mjesto djeteta. Ali prije nego pojdemo dalje tumačit naglasak, treba napomenuti, da hèrvatski jezik ima dva glavna narěčja; štokavsko i čakavsko; pa premdase u jednom i drugom nalazi izvèrstnih dělah književnih iz starije dobe: sasvim tim služi-se većina dobrih pisacah već preko dva stolětja štokavskim narěčjem, te s toga treba, da-se po njegovoj naravi pokažu pravila o naglasku. Nu buduć da-se i štokavsko narěčje děli nà više podnarěčjah, koja-se ne samo izgovorom někojih slovah nego često i naglaskom medju sobom razlikuju, dėržat-ćemo-se u ovom tumačenju tako zvanoga hercegovačkoga narěčja, kojim-su i prijašnji izvèrstniji hèrvatski pisci (Gundulić itd.) pisali, i svi sadanji pobolji nastoje dà pišu. Obća pravila o naglasku. 1. U dvoslovčanih i višeslovčanih rěčih nijedan naglasak nemože biti na poslědnjoj slovci; n. p. slûga vèli, dä-je vòda dòbra, ali da-je vîno bolje od vòdē. Pazi. Někoji ove rěči ovako izgovaraju: Slūga velî, dä-je voda dobra, ǎli dä-je vīnö böljē od-vodê. Nu to-je po čakavskom naglasku. 2. Oštri i jak težki naglasak mogu biti samo nà pèrvoj slovci s početka: grád, súnce, píšemo, páméēnje, brät, kolo, olovo, carević. 3. Slab težki i zavinuti mogu bit nà svakoj slovci osim poslědnje: slobòda, kòlěno, poglàvār nâroda. Pazi. U čakavskom može biti svaki accenat na svakoj, pače i poslědnjoj slovci. O naglasku korennih i pèrvotnih Naglasak nominativa i genitiva imenah, pak infinitiva i sadanjega indicativa pèrvotnih (203) glagoljah moraš-se iz običaja ili iz onakva rěčnika naučiti, koji ù svakoj rěči ima zabilěžen naglasak. U ovoj-će-se glavi pokazati samo, kolikovèrstne-su po accentu korenne i pèrvotne rěči od jedne dò tri slovke: a da-se učeniku olakša dug put običaja, navesti-ćemo kòd svake vèrste pò několiko najobičnijih rěčih. Pazi. I gděgod nebude čakavski naglasak jednak sa štokavskim, pokazat-ćemo-ga ončas ondě u opazci. Naglasak jednoslovčanih. 1. Jednoslovčane samostalne rěči imaju, ako-su kratke, jak težki, ako duge, oštri naglasak: bòb, krüùh; dầ, käd; brús, grád, bán. Pazi. 1. Odatle-se vidi, da u štokavskom narěčju naglasak nemože razlučiti raznoga značenja rěčih sastojećih samo iz jedne duge slovke. S toga lúg znači lucus der Wald, i lixivia die Lauge, a čakavski-je ù drugom značenju lûg. Tako súd vas i judicium; čakavski súd i sûd. Nu kada pred ovakom rěči stoji koja proklitika (§. 47), onda-se razluka značenja po njoj pozna; n. p. "stàti nä sūd« znači in dolio se sistere, sich auf ein Faß stellen; a nstäti nà sūd« in judicio se sistere sich vors Gericht stellen; v. §. 33 1, paz. 1, a vidi i §. 51, 2, c. Pazi 1. U čakavskom imaju mnoge jednoslovčane rěči zavinuti: bân, bôj, kvâr itd. itd. §. 40, b. 2. U dvoslovčanih padežih imaju ove rěči (bile u nom. kratke ili duge) naglasak genitiva, osim slučajah napomenutih u §§. 98; 99, 3. Naglasak genitiva jednoslovčanih. Kratke jednoslovčane imaju pèrvu slovku genitiva §. 39. uvěk kratku i to ili a) s jakim težķim: bìč, bìk, bràt: bìča, bika, brata, 1) ili b) sa slabim težkim: bat, bob, čep: bàta, bòba, čè pa 2). Pazi. Čakavski gen.: ba tà, boba, čepà, itd. Duge jednoslovčane rěči-su po naglasku genitiva če- §. 40. tverovèrstne, t. j. ima-jih od svih četiriuh accenatah, i to a) s oštrim: bìeg, dár, glás, grád: bìega, dára, glása, gráda 3). 1) Takvi su a) samostavnici: bič, bik, brät, cär, čäs, djed, dim, dno, drům, gåd, gërč, Gërk, gräb, gräd (tuča), gräh, hljëb, jüg, kmët, krüh, küp, läv, låz, lük, mäč, mäk, mjed, miš, mraz, nit, ž., päs, përst, pir (žito), pläč, präg, püh, püp, půst, ž., räk, råt, rif, ris, rök, sir, sljez, slög, sklad, sköt, sküp, smërt, smët, söm, späs, srěš, srëz, stäs, svät, svjët, svöd, šäv, tërh, tërs, tïs, tlë, ž., vbr., träp, vërč, vert, Vlah, vez (brěst), zët, zgled, zglob, zlö, Žid b) prida vnici: cern, čist, düg, hröm, kös, küs, löš, měk (mehak), näš, növ, pläh, präv, pröst, räd, säv, sit, slab, strög, täšt, tih, väš, věth (i vềtah), vjěšt, zdrav, žůk (žuhak). 2) Tak vi-su: bat, böb, čep, dažd, drözd, gërm, glög, gröb, grözd, kerst, könj, köš, kröp (vrela voda), måst (most), pod, pop, post, röb, röv, Senj, snop, stol (stó stoo), tern, Terst, top, verh, žep (džep). 3) Tako još samostavnici: bies, bérk, bérv, ž., bráv, brïeg, brús, ciep, cèrv, ciev, ž., criep, cviet, část, ž., člán, ćún, ćúd, ž., ćút, m. i ž., dán, drúg, dúb, dúg, ért, gáz, glád, glíb, gniev, gnjús, gnját. gréz, hlád, hláp, hrék, hríd, ž., húm, kál, káp, m. i. ž., kérv, ž., kljún, knéz, krúg, kús, kúm, kvás, lies, list, lúg (lucus), máh, mieh, mlád, mrák, mráv, múž, pánj, pír, práh, prúd, prút, púk, rieč, ž., §. 41. Pazi. I u čak. oštri, koji skače na proklitiku kao jak težki. b) sa zavinutim: bán, Béč; bâna, Bêča 1). Pazi. Čak.: bân, bānā, Bêč, Bēča itd. c) sa jakim težkim: bóg, bók, ból: bòga, böka, bòli2) d) sa slabim: bój, brój, dvor: bòja, bròja, dvòra 3) Pazi. Čak., bôj, boja, brój, broja, dvôr, dvora, itd. O naglasku dvóslovčanih. Dvoslovčane-su rěči po naglasku nominativa takodjer četverovèrstne, t. j. i njih ima od svakoga naglaska. — Njihov genitiv pravilno dèrži naglasak nominativa, n. p. jềčam (čma), blato, kåpa, bačva, gầvran; čèšalj (šlja), čèlo, jèzik; lipanj (pnja), blágo; pêtak (tka), glâva itd. 4) sát (òd meda), sín, slúh, smrád, snieg, sráb, srám, stán, stíd, striel, 2) Tako: bóg, bók, ból, bós (a, o), bród, dòl, dóm, drób, gnój, gód, I. s jakim težkim: 1. jednoslovčani: mužk, sp.: jëčam, läkat, nokat, mözag, pjëšac, pupak, svěkar, trošak, vjëtar, vösak, žërvanj. Srednjega spola: berdo, blato, brašno, čedo, djelo, gerlo, jäto, jedro, jelo, jutro, klubko, kölo, köpno, ljeto, mäslo, mjesto, pravo, proso, rilo, rüho, sälo, sidro, sito, slovo, städo, šilo, vjëdro, vrělo, zěrno, zjälo, žito ; pölje, serdce, ülje. Ženskoga spola: bačva, britva, bröskva, büba, büka, büra, čadja, čaplja, čaša, četa, dinja, dläka, dråča, güska, güsle, pl. herpa, ikra, jèka, kåpa, kaplja, kaša, kërpa, kita, klica, knjiga, köpča, köra, köža, krůna, kruška, küga, lipa, ljuska, lökva, mačka, mèrva, mètva, Ali ima dvoslovčanih rěčih, koje u 2. padežu drugačiji imaju naglasak nego-li u pèrvom, i to: 1. Jak težki měnjaju u 2. padežu na oštri: čàval, čávla. Tako: pàlac, Pàvao, stàrac, tànac, tkälac, ùjac, znầnac. A Petar ima 2. padež Pètra; cèrn: cèrna, cèrno; dòbar, dòbra, dobro. Pazi. Čak. 2. p. čâvla, pâlca, itd. Petră, cèrnă, dobrå. 2. Slab težki měnjaju někoje rěči u 2. p. na istoj slovci u zavinuti, kao: kònac, kônca. Tako: kòlac, kònac, lònac, mòmak, òvan, stòlac, vrànac. Pazi. Čak. konac, kōnca itd. mjëra, mreža, můka, pära, päša, pätka, pjësma, plima, plöča, prědja, 2. Nejednakoslovčan: gävran, gölüb, govor, grümen, II. Sa slabim težkim; - 1. jednakoslovčane; muž koga sp.: bàdanj, čèšalj, kòtal, òcat, òganj, òral, òsal, òtac, òvan; - srednjega sp.: čèlo, pèro, rèbro, sedlo, srebro, staklo, stègno, vèslo, plèće. - Ženskoga spola: bùha, dàska, drùžba, gò a, igla, igra, kòsa, kòšnja, kòza, lòza, màgla, mèdja, mètla, mòšnja, mùha, noga, òsa, pčèla, pròšnja, ròsa, sèstra, sòva, stàza, tèta, tùžba, vòda, zèmlja, zòra, žèlja, žèna. 2. Nejednakoslovčane; čovjek (čòvjeka), jèzik (jèzika), kàlup, kòrist, orah, tèmelj, tèrbuh, ùnuk, žėlud. 3. Glagolji u inf、: bòsti, vèsti (dem), mèsti, plėsti, vèzti (zem), grèbsti, tèpsti, lèći, pèći, rèći, žèći, Pazi 1. Kad-su jednoslovčani, imaju jak težki: bòst pròbost, plest, ùplest idt. Pazi 2. Čakavski accenat: bosti, leci, peć itd. izgubio-seje, koliko znam, buduć da-se samo jednoslovčano izgovaraju. -- III. S oštrim; a) izvornim: lípanj (lípnja), rújan, sérpanj, séžanj, siečanj, siever, súžanj, svíbanj, tábor, tiedan, tísak, trávanj, vépar, víhar. Blágo, crievo, jáje, méso, móre (gděšto i möre), pívo, sieno, súnce, tiesto, zláto. Pridavnici: biedan, dívan, krásan, múkal, tájan; i još sledeći u neizvěstnom obliku, osim ženskoga spola, gdě imaju zavinuti: díčan dično (ž sp. dîčna); tako dúžan, gládan, krátak, krúgal, krúpan, mútan, plítak, prášan, (Slovnica A. Mažuranića.) 2 §. 42. |