svake osobe ili stvari pomisliti može: Márko, učenik, knjiga, směh, dobrota. Samostavno-je ime tròvèrstno: 1. vlastito (nomen proprium), kojim se samo pojedine §. 72. osobe ili stvari naznačuju; Márko, Zagreb, Sâva. 2. Obće (appellativum), kojim-se naznačuje osoba ili stvar po njezinoj vèrsti, u koju spada: čò věk, králj, knjìga. 3. skupno (collectivum), koje u jednobròju množinu znači gospoda, bratja, čeljad, vôjska, dèrvjē, kàmēnjē. Spol samostavnikah. Tri-su u jeziku spola: mužki, ženski i srednji§. 73. iliti neznani. Pazi. Buduć da-su u naravi živućih bitjah samo dva spola, nemogu ni rěči izvěstno značiti više nego d v a, t. j. mužki i ženski. Ali kadšto-se ili nemože razpoznati spol u osobah i životinjah (osobito kad-se s daleka vide), ili-ga netreba naznačiti zato mora biti i u jeziku (za takve osobe i životinje) rěčih, koje neizvěstan spol ostavljaju, ter-jim-s veli, da-su srědnjega iliti neznanoga spola: čeljâde, dě te, gòvedo. Pravila, po kojih-se može razpoznati spol samostavnikah hèrvatskih, děle-se na dvoje: A. po značenju, i B. po svèršetku rěčih. A. Po značenju. 1. Mužkoga-su spola sva imena mužkaracah (t. j. muž- §.74. kih glâvāh, mužâkāh, sámācāh). Ova imena pravilno izlaze na suglasnik (ili na o=1): múž: čòvěk, Pètar, učèník, brät, mèdjed, könj, läv, òral, vól, (òrao, òrō). Nu ima-jih několiko, koja-se svèršuju: 1) na a: Lúka, Màtija, Nikola, slûga, starešina, vòdja, vójvoda, poglavica, izdajica; 2) na e, i, o: Râde, Vasoje, Zrinjski, Stulli, Jánko, Márko, Stánko, vojno, itd. Pazi. Gděkoja rěč na a, makar da i ověka znači, jest gramınatično (t. j. po obliku) ženskoga spola, n. p. stráža (m. strâžac). Takve-su: bëna, blûna, hèrdja, kùkavica, pijanica, siròta, skîtalica, itd. A i rěči, slûga, starešina, vödja i vojvoda nalaze-se kadšto u ženskom spolu (a to zato, što su nalik na ženske). (Slovnica A. Mažuranića.) 3 §. 75. §. 76. §. 77. II. Ženskoga-su spola sva imena ženskinjah (t. j. ženskih glâvah, žènākāh iliti sàmīcāh). Ova-se svèršuju a) obćenito na a: žèna, sèstra, djèvojka, làvica, vùčica, itd. b) samo někoja na suglasnik: svást, kökōš. Pazi 1. Někoja ženska svèršuju-se još 1) na i: mati, kći, ljubi (ljubovca, supruga); 2) na e, osobito imena něžnosti: Âne, Mânde, sêle (m. sestra). Pazi 2. Ako od koje rěči nije običan oblik ženskoga spola, daje-se i ženskoj glavi mužko ime, koje ostaje grammatično mužkoga spola, n. p. góst, kòs ac itd. §. 193, 6, pazi 2. U mnoge-se životinje, a osobito u ribah, pticah, bubah i kukacah nemože lahko razpoznati spol, ter zato neima zà njih dvovèrstnih (zà svaki spol napose služećih) rěčih, nego-se one bez razlike naravnoga njihova spola samo grammatično sad mužkim sad ženskim imenom nazivaju, kao n. p. slavulj (makar da-je mužko ili žensko). Grammatični (mužki i ženski) spol ovih rěčih veli-se zato o bći (genus epicoenum); n. p. slavulj-je mužkoga obćega spola; a sova ženskoga obćega. Tako: kós, vrêbac, jästreb, ptica, sjènica, zèba; miš, jéž, štakor; cérv, kòmār, mùha; zmija, riba, pàstèrva, ùgor, itd. a. Koja-se òd njih svèršuju na suglasnik, mužkogasu spola (osim ženskih zvěr i úš), a koja na a, žensko g Nu ako-jim-se hoće da naznači pravi spol, ima-se dodati za mužki: mùžāk ili sâm ac, a za ženski: žénka ili sámica ; n. p. slàvulj mužak ili ženka (sâmac ili sàmica): uhvatio-sam sěnicu mužâka; odlětio-mi kos ženka. III. Srednjega-su spola imena živućih bitjah, kojim čověk nezna upravo (ili neće da kaže), jesu-li mužka ili ženska, pak ako-jih hoće da imenuje, dade-jim ime, koje neznači ni mužko ni žensko. Ovakve rěči svèršuju-se obično na e, a gděkoje na o; n. p. čeljâde, neznam je-li muž ili žena; děte (děčko ili děvojčica), gòvedo (vol ili krava), ždrěbe (ždrěbac ili ždrěbica). Tako: jagnje, järe, pìle, kônjče, màgare, práse itd. Pazi 1. S toga-se srednji spol dobro zove i neznani, a mogaobi-se nazyati i nijedan ili nikakav (ni jedan ni drugi) spol, (t. j. genus neutrum). Pazi 2. Nalik na ove srědnjega spola rěči ima i gděkoja sa izvěstnim značenjem naravnoga (muž. ili žensk.) spola, n. p. momče, děv ojče, koje-su po svoj prilici izvorno samo pogèrdno značenje imale, pak-su ostale srednjega spola, premda znače danas što momak i děvojka. Pazi 3. Skupna imena živućih bitjah jesu grammatično ž. spola i to: 1) na a: brätja, djëca i djèčina, drùžina, gòspòda. 2) na ad: čeljād, jägnjād, järād, jùnād, könjad, prasad, telad, zvěrad, ždrěbād, živād, itd. i k tomu mlâdež. B. po svèršetku. Nèžive stvari neimaju u naravi nikakva spola (ni mužkoga ni žen- §. 78. skoga), dakle u gori naznačenom smislu ni srednjega. Nu buduć da-jim-se imena jednako svèršuju i sklanjaju kao i ona za naravni spol, razděljenasu grammatično i ova po onom priměru na ista tri spola. S toga I neživih-se stvarih imena děle na mužki, ženskii§. 79. srědnji spol, a to kako-je koje nalik na imena spol imajućih bitjah. Dakle I. Na mužki spol pripadaju, koja-su nalik na imena ži- §. 80. vućih mužkih bitjah, t. j. koja-se svèršuju na suglasnik (ili 0=1): zúb, zíd, kruh, itd. i jedina rěč na a: vèljača (měsec). Izvadi slědeće rěči na suglasnik, koje-su ženskoga spola : 1) pomišljena (abstracta) na ost: blâgost, hitrōst, jâkost, lièpost, mûdrost, nâglost, sìtōst, tûpost, učènost, znànōst itd. 2) I k tomu još sledeća raznoga značenja: bèrv (staja), bòjāzan, bòlēst, bòliezan, bùjād, cèrvēn, cìēv, část (postenje), čeljust, četvèrt, čèst (dio, srěća), cúd, cút, dòbit, gölet, hríd, Izpovied, jèsēn, kàp, kèrv, kliet, kób, kóp, kòrist, kóst, kûpelj, lást, láž, ljubav, ljùvēzan, lúč, mást, mísal (-ao), mnóž, móć, nârāv, neman, nềmōć, nóć, oblast, ós (osòvina), pàmēt, pàprāt, pèčāl, péć, pjèsan, piest, pláv (ladja, barka), pliesan, podrast (bolest), pògibēl, pomoć, pòviest, prepast (strah), prîčest, prìjāzan, pròpast, pròpovied, püst, pùstōš, pùt (tělo), rál, rávan (ravnica), ráz (hèrž), rieč, skérb, slást, smert, smól (smola), sól, striel, strást, studēn, stvár, svèrž, svìest (sâviest), vérst, viest, vlást, zapovied, zapoviest, zâvist, zèlēn, zléd, zób, žédj (žédja), žúć. Pazi 1. Još několiko ovakvih, koje redje služe, moć-ćeš se naučiti iz rěčnika ili iz običaja. Pazi 2. Ima rěčih na suglasnik, koje-se uzimaju kao mužke i kao ženske takve su a) češće mužke: glád, pečat, rät, vâroš, věčer ; b) češće ženske: ból, dól, káp, nït, ötrōv. Pazi 3. Rěé kamen« i izgovara-se gděšto u pèrvom padežu na i: kami, kamena, ali-je i onda mužkoga spola. II. Na ženski spol pripadaju, koja-su nalik na imena §. 81. ženskih bitjah, i to 1) na a: glâva, vòda, knjiga, itd.: 2) na suglasnik: blâgost, hitrost, bèrv, itd., vidi gori §. 80. 1. 2. Pazi. Rěči na èva, dya, kva, žva: (bačva, bradva, bukva, lokva, smokva, tikva, žukva, gužva, itd.) izgovaraju-se u gděkojem narěčju na i indecl. (bači, buki, itd.), ali-su uvěk ženskoga spola. §. 82. '§. 83. §. 84. §. 85. §. 86. III. Na srědnji spol pripadaju, koja-su nalik na imena živućih bitjah neznanoga spola (§. 77), t. j. koja-se svèršuju na e ili na o: pòlje, móre, vrième, súnce, itd. blàto, vîno, itd.; i jedina rěč na a: dòba, indecl. (izvorno genitiv rěči dòb: ovo, ono dòba (= hoc, id temporis). Pazi. Istim načinom i samo množtve na imena uzimaju-se u 2. na e, ženskoga-su spola: gusle, nožice iliti škare, vile itd. Glava 7. O broju, pâdežu i sklonitbi. Hèrvatski jezik razlučuje u imenih tri broja (numerus): 1. jednòbroj (n. singularis) za jednu osobu ili stvar: pisar, stól. 2. dvòbroj (n. dualis) za dvě osobe ili stvari: dvá pisâra, dvá stòla. 3. Višèbroj (n. pluralis) za više osobah ili stvarih: pisâri, stòli. Pazi. Dvobroj služio-je ù starom jeziku upravo samo zà dvě osobe ili stvari, ter odatle-se i veli dvobroj; ali danas služi još i za tri, i četiri (osobe ili stvari), nu u svakom slučaju mora brojnik: dva, tri, četiri pred njim jasno izrečen biti; jer drugačije mora stâti višebroj. Padežah ima ù svakom broju po 7 sledećih: 1. imeniteljni ili nominativ (tko? što?) 2. roditeljni ili genitiv (koga? česa? čega? ili šta ? čiji, a, e?) 3. dateljni ili dativ (komu? čemu?) 4. tužiteljni ili accusativ (koga? što?) 5. zvateljni ili vocativ. 6. městni ili local stoji samo s predlozi: pri; u, na; o, ob; po; (pri kom? pri čem?) 7. Orudni ili instrumental (kim? čím?) Samostavnici hèrvatski sklanjaju-se nà tri načina, ter-se veli, da-su tri sklonitbe samostavnikah, koje-se razpoznavaju pò drugom padežu jednobroja, koji-se svèršuje u I. sklonitbi na a, u II. na e, a u III. na i. U sklonitbi imenah trěba razlučit koren rěči od padeža. Koren-je ono, što neproměnjeno ostaje u sklonitbi, dočim-se měnjaju samo padežni svèršetci, koji-se korenu priděvaju. Koren rěči pokazuje-se najprije ù drugom padežu jednobròja, n. p. od hèrbat koren-je hèrbt; jer-se veli u 2. p. hèrbt-a. Tako reči: mozag, òganj, gòvedo, sèdlo, polje, ime, čeljâde, vòda, mètla, bojazan imaju korenje: mozg, ognj, goved, sedl, polj, imen, čeljadet, vod, metl, bojāzn; iz kojih postaju padeži, ako jim se doda kakov padežni svèršetak, n. pr. za 2. p. a, e, i. Pazi. Stoga se 2. p. jedbr. zove kadšto korenni padež, iz kojegase izvode svi sledeći padeži u jedno- i višebròju. ') Mehkoga svèršetka padeži naznačeni-su, samo koji-se luče od tvèr dih ostali-su kao tyèrdi. - 2) v. §. 103.; 3) v. §. 107. §. 87. |