pomoćnom

*) Sa zaimenom: ja-sam bio, ti-si bio itd. A kad-je sila u glagolju, spreže-se: jesam bio, jesi bio, jest bio itd. **) Město bijah bio« veli-se i bio-sam bio, bio-si bio", itd. ***) Ili sa zaimenom osobnim ja-ću biti, ti-ćeš biti, on-će biti, mí-ćemo

biti, vi-ćete biti, oui-će biti.

*) U rěči „jë-li" město njëst-li« izpustilo-se-je radi lakšega izgovora st,

jer ono nije naslanjača.

prošlo.

nebih-li (ja)? itd.

nîsam-li (ja) bio? itd,

nebijāh-li (ja) bio? itd.

*) Ovo-se vreme u někojih stranah nepromenjeno govori u obojem broju; ja-bi, ti-bi, on-bi, mi-bi, vi-bi, oni-bi. U boljem jeziku-je jednako sa něgdanjim prošlim, osim 3. osobe vbr.

**) Ili sa subjektom: ja-bih bio, ti-bi bio, on-bi bio, mí-bismo bili, vibiste bili, oni-bi bili. Kada sila govora stoji u rěči bih, bi itd. onda-je samostalna sa svojim accentom. V. §. 46., 5.

Optativ stvari nemogućē ili barem nevěrovane izgovara

se pokaznim i moćnim sa česticami „da“ ili „o da“, i to u sadanjem i prošlom vremenu nà dva načina: indicativno i potentialno; a za buduće služi sadanje netrajno ovako:

§.161.

Pravilna

Priměr pravilne sprege dosta-je u hèrvatskom samo jedan (po §. 156). Nu da možeš svaki pravilan glagolj točno sprezati, trěba-ti znati, da-su někoji glagoljni oblici temeljni iliti glavni, a drugi izvedè ni.

Temeljni-se vele oni, iz kojih-se drugi izvode; a takvasu dva: 1. neopreděljeni način, i 2. sadanje vrěme pokaznoga načina; kao: bràti, bèrem, gnàti žènem (rènem), plèsti plètem, strìći strîžem, kòvati kûjem itd.

Pazi. Oba ova vremena treba da-se iz običaja ili rěčnika naučiš. Ostali su oblici iz temeljnih izvedèni, a pravila, kako-se izvode, uči-nas slovnica.

Ali prije nego-se pojde pokazivati ovo izvodjenje, valja još ovo uzeti nà um: