8.169.

(i čujen), obùven, izùven. Mlěti i plěti imaju samo mlěven i plěven. Najposlě

na i, ě u izvedenih pretvori-se cělo iti, ěti, na jen, n. p. sûditi súdjen, razuměti razumljen.

Tako mutjen, paljen, gonjen, prošen, gažen, ljubljen, kupljen, davljen, mamljen, učen, brojen, rušen, služen, podvoren, itd.

Pazi 1. Često-se najde, da i na ati izlazeći pèrvotni imaju ovaj partìcipij na t, kao: dát, dáta, dáto; pòznāt, pròdāt. A kad što-se tako čuje i u izvedenih ne samo na ati nego i na iti: písāt, ta, to, kupovāt, kàzīvāt, govòrīt, pohvalīt itd.; ali ovoga-se trěba čuvati, pak dèržat-se pravila písan, kupòvan, kàzīvan, govoren, pohvaljen. Pazi 2. Od glagoljah s panjem na nu čuje-se kadšto ovaj participij i na jen: dignjen, ganjen, povèrnjen itd., ali-je i ovdě bolje dèržati-se pravila: dignut, ganut, povèrnut.

:

B. iz panja na suglasnik, i to s infinitivom izlazećim na sti i ći, tèrpni participij uzima tvorku en, pred kojom-se gèrlena slova pomekšaju; n. p. ubòden, rèčen.

Tako: ù-jeden, kläden, kräden, prëden, mèten, plèten, trèsen, späsen, vèzen, grizen, müzen, duben, grèben, skùben, tèpen, žèžen, strižen, pòmožen, pèćen, tùčen, vùčen, i svi od njih složeni.

Pazi 1. U někojih-se krajih nepravilno izgovara: raztrèšen, donèšen, ùgrižen, město: -sen, -zen; a spašen město spåsen nije od spästi nego od pokvarena ali dosta obična spâ siti. Pogrešno-je pako ukradjen město ukraden.

Pazi 2. Ima i neprelaznih glagoljah, od kojih-je ovaj participij u običaju, ali naravno da ne u tèrpnom nego u srednjem (neprelaznom) značenju, na město pravoga participija prošloga. Takvi-su dvoje vèrste: a) někoji ne pravi povratni (§. 172.) kao: naježen, oznòjen, pòstidjen, prèpaden, razpaden, ràzplakan, razpuknut, räztèrkan, zàbrinūt, začudjen; od naježite-se, oznojite-se *) itd.

b) někoji prosti neprelazni; kao: valjan, smèrznut (t. j. valjali, smèrzlī ili smèržnuli) Tako: cèrknut, krepan, ostinut, otverdnut, pòkisnut, pòtonut, pròsěden, sgüsnüt, skrütnūt, ùgreznut, zaràšten. Ovosu većinom oni isti glagolji, kojim opisni participij služi i kao pravi prošloga vremena na všī, ā, ē (§. 166. pazka 3.).

Kada koji glagolj ima jedno ili drugo temeljno (§. 160.) vrěme nà dva načina, onda-su po pravilu i ona vrěmèna dvovèrstna, koja-se izvode iz njih, n. p. drěmati ima indicativ sadanji drěmam i drě mljem, pak zato imperativ: drěmaj i drěmlji; a glagoljni prislov sadanji: drěmajuć i drěmlju ć. Tako dìgnūti veli-se u infinitivu i dići; pak zato perf. histor. dignuh i digoh: partic. ad periphras. dignuo i dìgao; part. praeter. dìgnuvšì i dìgši; part. pass. dignut i dìžen.

*) A da pravi povratni glagolji, budući prelazni, imaju ovaj participij, to-se razumě.

Takvi-su

1. s dvojim indicativom praesentis na -am i na -jem drièmatí, gibati, hrâmati, hûkati, kûpati, nàimati, natâpati, òtimati, pozîvati, pûhati, šìpati, šětati-se, škripatî, štîpati, zàimati, zazîvati, zîbati, zîdati; zatim kàzīvām i kàzujem, kljuvam i kljujem, pljuvam, -jem.

Pazi. Gnati ima sadanji indicativ že ne mire nem: ali-se kadšto čuje i po děčinski g na m! Tako tkati ima tčem i tkem, alićeš i ovo čuti kadšto (osobito od děce) tk a m!

2. S dvovèrstnim infinitivom kao su: a) někoji izvedeni glagolji sa umetkom nu, koji-se izgovaraju i kao pèrvotni na -ći: bjegnuti ili běći; tako: dignūti, müknūti, nìknūti, prêgnuti, pùknūti, sêgnuti, stìgnūti, tàknuti, vềrgnūti, viknūti ; b) svi glagolji na èrti (dèrti, mèrti, podpèrti, pro-stèrti, ždèrti) imaju infinitiv i na rěti (rièti): drěti, mrěti *) itd. ali od ovoga drugoga infinitiva na rěti neima nikakva participija, dakle samo: ùmro, umèrla, lo (ne umrio umrěla); umèrvši (ne umrěvši); razdèrt (ne razdrět); - složeni iz nesti (sa: do-, iz-, na-, od-, po-, pod-, pri-, pro-, u-, za-) imaju infinitiv i na ěti (ièti): donèsti, doněti); ali pravi participij samo donèsav(ši); d) rèći nalazi-se u starih knjigah i rěti, ali izvedeno iz njega samo jedno vrěme rěh t. j. rèkoh.

Sva ostala vremena, kojih izvodjenje ovdě gori (od §.§.170. 162. do 169.) nije pòkāzāno, opisana-su iz više rěčih (§. 155. pazi 1.), a kako-se opisuju iliti sastavljaju, viditće-se u sledećem priměru sprege.

*) Ili ovako: ja-sam kupovao, ti-si kupovao, on-je kupovao itd.; a kad-je sila u pomoćnom glagolju, ovako: jesam kupovao, jesi kupovao, jest kupovao, itd.

1) Na město ku pov a t-ću veli-se i kupovati-ču; ili polag različne sile govora takodjer: ja-ću kupovati itd. i hoću kupovati itd, 2) Ili običnije ojačeno: ako, kada budem kupovao. A kadšto-se i u dobrom jeziku i čuje i čita: ako budem kupovati, m. kupovao. 3) To isto ojačeno: ako, kada budem kupio, A kadšto i: kad budem kupiti, m. kupio.

*) Ili sa zaimenom: ja-bih kupovao, ti-bi kupovao, on-bi kupòvao, mibismo kupovali, vi-biste kup. itd.

S. kupovao!

I. stvari moguće.

kupovala! ja, ti, on, -a, -o kúpila! (ja, ti, on, -a, -o

kûpio!

kupovalo !

kûpilo! (

Praes. potentialni.

S. O da-bih kupòvao! itd. 1 o da-bih kupio itd.

Praet. indicativni.

S. O da-sam kupovao! itd.

o da-sam kupio! itd. **)

Praet. potentialni.

S. O da-bih bio kupòvao! itd. | o da bih bio kupio! itd.

*) U optativu stvari nemoguće može-se slovo no“ takodjer izpustiti :

da kupujem! m. o da kupujem.

**) Ili: o da budem kupio, itd.