b) historični

kùpūj (ja, ti, on, mi, vi, oni) | kûpi (ja, ti, on, mi, vi, oni).

Povratni glagolji nepravi i pravi (§. 149.) sprežu-se kao i tvorni, samo što-jim se pò svih osobah jednoga i drugoga broja dodaje zaime „se", n. p. čùditi-se, čudīm-se, sèrditi-se, serdim-se.

Pazi 1. Na neprave povratne glagolje spadaju:

1. bäviti-se, bòjati-se, bòriti-se, brīnūti-se, čùditi-se, dîviti-se, gròzitise, hèrvati-se, jêžiti-se, kläditi-se, klänjati-se, klòniti-se, lěniti-se, nâdāti-se, pačati-se, paštiti-se, pòtiti-se, prènūti-se, prèpasti-se, radovati-se, smîjati-se, skîtati-se, srâmiti-se, starati-se, stîditi-se, šaliti-se, znòjiti-se, žûriti-se i više drugih.

2. Svi složeni iz trajnoga glagolja i predloga »na“, kojimi-se sitost činjenja naznačuje, i to

a) složeni iz neprelaznih: naležati-se, nasjèditi-se, nastojati-se, nàspati-se, natèrčati-se, itd.

b) iz prelaznih: nàjěsti-se, nakòpati-se, nàpěvati-se, nàpiti-se, narâditi-se, itd.

3. Někoji neprelazni (trajni i netrajni) složeni sa „raz“, „s“ i „Za“ : razběči-se, razbiežati-se, razbòlěti-se, razgòrěti-se, razhodit-se, razigrati-se, razìti-se, razìlaziti-se, razlètěti-se, ràzpasti-se, razpadati-se, razpuknuti-se, itd.; pak stèći-se, sticati-se, stèrčati-se, sbiti-se, slèći-se; zabuljiti-se, zagle dati-se, zaletěti-se, zamisliti-se, zaskočiti-se, zateći-se, zatèrčati-se, i još: dopadati-se, dòpasti-se.

:

§.173.

Još někoji neprelazni, koji i bez zaimena se s malom razlukom isto znače; šêtati-se (šêtati). Tako: mòliti(se), smèrknuti (se), smèrznūti (-se), ticati(-se), utèći(-se), Ali glagolji: lèći, sjesti, ùstati nisu

u dobrom jeziku nikada povratni.

Pazi 2. Svakomu prelaznomu glagolju može-se dodati »se“: ali ovo-mu zaime daje trovèrstno značēnje:

1. pravo povratnō (§. 149);

2. uzajamno (reciprocum) §. 149.

3. tèrpno (passivum. §. 143); n. p. zločinci-se véžū, pa-se bijū i zatvarajū-se, j. bivaju vezani, bijeni i zatyarani.

Svi osobni glagolji, koji imaju »se“ uza-se, t. j. povratni nepravi i pravi, uzajamni i tèrpni, sprežu-se jednako po sledećem priměru.

1) Kada sila misli stoji u subjektu, on-se mora jasno izgovoriti: n. p.
ja-se čudim, ti-se čudiš, on-se čudi, mi-se čudimo, vi-se čuditi, oni-
se čude.
U pravih povratnih može bit sila u objektu "se", pak
onda ovo stoji čitavo sprěda: sebe hvalim, sebe hvališ, sebe hvali,
sebe hvalimo itd.

2) Ili sa subjektom : ja-sam-se čudio, ti-si-se čudio, on-se-je ćudio, mi-
smo-se čudili, vi-ste-se čudili, oni-su-se čudili.

3) Ili sa subjektom: ja-ću-se čuditi, ti-ćeš-se čuditi, on-će-se čuditi, mićemo-se čuditi, vi-ćete-se čuditi, oni-ćē-se čuditi.

S. čudio-se! itd. (ja, ti, on) | začudio-se! itd. (ja, ti, on)

P. čudili-se! (mi, ví, oni)

začudili-se! (mi, vi, oni).

1) Ili jače kad-se budem začudio itd.

2) Ili sa subjektom : ja-bih-se čudio, ti-bi-se itd.

3) Ili čudio-bih-se bio, itd.: a sa subjektom ja-bih-se bio čudio,

ti bi-se bio čudio itd.

Tèrpna sprega.

(Conjugatio passiva).

Tèrpni glagolji (§. 143. b.) opisuju-se (§. 143, pazi) nà dva načina:

1. ili zaimenom »se« (§. 172, pazi 2), koje-se prelaznomu glagolju dodaje;

2. ili pomoćnim glagoljem jesam, a kadšto i bivam, koje-se tèrpnomu participiju dodaje.

A. sa zaimenom »se".
Sprega-je sasvim jednaka kao i ona povratnih glagoljah

(§. 173).

1) Za čuditi-se neima ovoga participija, nego na město njega drugi tèrpne slike bez zaimena „se" vidi §. 168. B. pazi 2.

2) Vidi isti §. 168. B. pazi 2.

da-bi

3) Kad hoćeš točnije da naznačiš praesens, t. j. kad-se bojiš,
tko ovakov praesens (osobito od pèrvotnih i imennih glagoljah) mo-
gao za praeteritum uzeti, metni pomoćni glagolj bivam město
jesam, n. p. bivam bijen, bránjen, vidjen.

Praes. bio-bih prepòrūčan, prepòrūčen

Praet. bio-bih (bio) prepòručan 2) prepòrūčen.

OPTATIV.

I. stvari moguće:

bio preporučan! bio prepòručen!

II. stvari nemoguće.

Praes. indicativni: o da-sam prepòrūčan, prepòručen potentialni: o da-bih bio prepòrūčan, prepòrūčen

Praet. ind. o da-sam bio

potent. o da-bih bio preporučen (bio), prepòručan (bio). IMPERATIV.

Budi preporučan, prepòrūčen.

adv. buduć(i) prepòrūčan, prepòrūčen;
2. praet. prepòrūčan, a, o, prepòrūčen, a, o
adv. bivši prepòrūčan, prepòrùčen.

1) U perfectu sadanjem i u plusquamperf. trajnih glagoljah često-se izpušta "bio" (preporučan-sam, m. proporučan-sam bio; preporučan bijah, m. preporučan-bijah bio). U školi-ga nikad netreba izpuštati, da bude razluka.

2) U svagdanjem-se govoru izpušta jedno "bio", pa tako-su oba vrěmena jednaka; zato-ga u školi nevalja izpuštati.

3) U gděkojoj-se knjizi nalazi još tretji infinitiv: preporučenim biti. (Slovnica A. Mažuranića.)

7