45470S KP

10/5/72

Predgovor

k pèrvomu izdanju.

Ova-je knjižica spisana po naruci visokoga c. kr. Ministarstva Bogoštovja i Naukah, a bijaše naměnjena, da-se troškom c. kr. ravnateljstva za izdavanje školnih knjigah izda u Beču. Nu visoko-je Ministarstvo sudilo, da-je moj nauk o accentu duži neg što-ga treba za učenîke naših gimnazijah, pak-mi-je vratilo još lani rukopis, neka rečeni nauk skratim onako, da izpustim iz njega, što-je manje potrebno. Ali bojeći-se ja, da-bi-mi dělo tim nerazumivo i nekoristno postalo, volio-sam-ga s dopuštenjem visokoga Ministarstva o svom trošku izdati nego-li da-ga preveć skratim; a manje potrebne stvari moć-će-se i onako u školi lahko preskočiti.

Sastavio-sam ovaj I. dio najvećma po starijoj mojoj knjižici od g. 1839.*), samo što-sam někoje česti umnožio a někoje proměnio. Iznova-sam dodao napomenuti nauk o accentu po hercegovačkom izgovoru, i tvorenje rěčih.

Spèrva-mi nije bila nakana upuštati-se u dublja iztraživanja o naravi naglaska: hotio-sam, da sastavim pravila o accentu oblikah samo sklonitbe i sprege; ali vidiv da-se ta pravila na dugo šire, pomislih, nebi-li-se morda

*) Temelji ilirskoga i latinskoga jezika. U Zagrebu 1839.: drugo izdanje 1842.

dalo iznaći i u kratko izreći obće načelo o naglasku, kojebi valjalo za sve rěči i forme u jeziku, i latih-se toga posla. Ali nakon duga iztraživanja uvidih, da-mi premučna bijaše ta zadaća, buduć da-bih ù njoj bio imao izreći načelo naravnoga rythma ili rek-bi muzike nažega jezika, koje-bi pokazivalo, u kojem-se razmerju nalaze accenti i i duge količine medju sobom i naprema broju slovakah u rěčih. Nenašad toga trudih-se, da barem za glavne forme (u imenih za 1. i 2. pad., a u glagoljih za infinitiv i sadanji indicativ) što takva iznajdem, pak-mi nì to nepojde za rukom. Ali-mi s toga sasvim tim neosta trud bez svakoga ploda; jer iztražujuć narav štokavskoga accenta često-se samo mimogrede i kao nehote mašah čakavskoga i to najvećma prispodobe radi, a kadšto i s toga, što-sam ù njem, a osobito u izvodjenju i slaganju veću nalazio uporu; pak slučajno tim putem naprěda stupajuć nenadno dojdoh donle, da uvidih ono, što-sam u §. 51. kazao. Sada-mi-se čini, da-bi mnogo lakše bilo sastaviti pravila o samom starinskom (čakavskom) accentu bez svakoga obzira na noviji, a mislim, da-bi bilo i bolje, da-se i u grammatikah i u rěčnicih izključno čakavski accenat bilěži, jer-bi tim odpao jedan težki, pak nebi trebalo dvostrukoga, a i onako-se može (po §. 51., 1. a, b) čakavski accenat sasvim lahko i bez ikakve smetnje štokavski čitati, samo kad-je i količina nenaglašenih dugih slovakah naznačena.

Za ravnanje onim, koji-bi morda hotěli ovo dělo javno prosuditi, imam napomenuti, da-je moj nauk o accentu ovoga jezika samo pèrvi pokušaj ove vèrste. Poznato-je pako, koliko-je mučan i koliko vremena ištući posao tumačiti ovako mnogovèrstan i nepostojan naglasak, kao što-je u hèrvatskom jeziku, gdě još i onaj, koji ne

prestano u zemlji žive, gdě čist vlada naglasak, kojim hoće da piše, dosta putah mora dvojiti, kako da naznači pravi izgovor ove ili one rěči, koju-je vèrlo rědko ili odavna čuo. A koliko nije veća ta težkoga za onoga, koji-je već od nejake dobe na razna naviknut narěčja i naglašivanja, ili žive u městu od drugoga naglaska? S toga-je lahko moguće, da-sam u pojedinoj kojoj rěči pogrěšio accenat; jer neznajući nikoga u Zagrebu, koji-bi sasvim čisto budi štokavskim budi čakavskim accentom umio govoriti, neimah koga pitati, nego ù svakoj dvojbi moradoh věrovati tiskanim knjigam, kao što-su rěčnici: Dellabella, Stulli i najvećma Karadžić; a ujedno moram priznati, da-mi-je i Daničić pomogao svojom „srpskom grammatikom," i člankom „o srpskijem accentima“ u knjizi „Slavische Bibliothek von Fr. Miklosich, I. Band." Dělce otca Marijana Šunjića *) prispě-mi ù ruke, kad-je moj rukopis već gotov bio; a da budem prije pročitao ono, što piše o skakanju accenta na str. 14 manje-bih-se bio trudio.

99

Ovdě moram još očitovati, da-se ja s nikim neću pregovarati, kako-su stari Gèrci i Rimljani svoj zavinuti, a kako oštri accenat na dugih slovkah izgovarali: jasam-se ovimi znaci služio, kako-sam u starijih hèrvatskih knjigah našao.

Za sad izdajem evo samo pèrvi dio moje Slovnice, a drugi imam još dovèršiti, pak-ću-ga poslije izdati, akomi zdravje posluži. Medjutim-će svakomu dobro dojti „Skladnja“ ovděšnjega gimnazijskoga učitelja g. Adolfa Vebera, koja-će do skora troškom c. kr. ravnateljstva za izdaju školnih knjigah u Beču izpod tiska iziti.

*) De ratione depingendi rite quaslibet voces articulatas, seu de vera orthographia. Viennae 1853.